Pad je za mladog čoveka neprijatnost, a za osobu u osamdesetim godinama često prelomna tačka. Jedan korak na mokrim pločicama ili saplitanje o ivicu tepiha noću mogu da završe prelomom kuka, bolničkim lečenjem i mesecima oporavka. Prema podacima Svetske zdravstvene organizacije, otprilike svaka treća osoba starija od 65 godina padne bar jednom godišnje, a sa godinama taj broj raste. Dobra vest je da se padovi kod starijih osoba u velikoj meri mogu sprečiti, ako se na vreme prepoznaju uzroci.
Zašto stariji ljudi češće padaju?
Sa godinama slabe mišići nogu, posebno butine, pa je ustajanje sa stolice ili iz kreveta teže i nesigurnije. Smanjuje se i osećaj ravnoteže, jer unutrašnje uho, vid i osećaj u stopalima više ne šalju mozgu tako brze i tačne informacije. Refleksi su sporiji, pa kada se čovek oklizne, ne stigne da se uhvati ili ispravi telo. Uz to, mnogi stariji ljudi hodaju sitnim koracima i vuku stopala, što povećava rizik od saplitanja o najmanju prepreku.
Koji zdravstveni problemi povećavaju rizik od pada?
Pad krvnog pritiska pri ustajanju jedan je od čestih uzroka. Osoba naglo ustane, oseti mrak pred očima i vrtoglavicu, i padne pre nego što shvati šta se dešava. Rizik povećavaju i bolesti zglobova, Parkinsonova bolest, posledice moždanog udara, šećerna bolest sa oštećenjem nerava u stopalima i demencija, zbog koje osoba ne procenjuje opasnost. Slabiji vid, katarakta i neodgovarajuće naočare menjaju doživljaj stepenika i ivica. Česta noćna mokrenja vode do žurnog odlaska u toalet u mraku, a upravo tada se dešava veliki broj padova.
Mogu li lekovi da izazovu pad?
Mogu, i na to se često zaboravlja. Lekovi za spavanje, za smirenje, neki antidepresivi, lekovi za pritisak i diuretici mogu da izazovu pospanost, vrtoglavicu ili nagli pad pritiska. Rizik je najveći kada osoba pije više različitih lekova od nekoliko lekara koji ne znaju jedni za druge. Zato je dobro jednom godišnje odneti izabranom lekaru spisak svih lekova koje starija osoba pije, uključujući i one bez recepta i biljne preparate, i zamoliti ga da proveri da li neki od njih može da se smanji ili zameni.
Gde u stanu najčešće dolazi do pada?
Najopasnije mesto je kupatilo, zbog mokrog poda, ulaska u kadu i ustajanja sa toaleta. Slede spavaća soba, posebno pri noćnom ustajanju, i hodnik ka toaletu. Opasni su i stepenice, prag na terasi, kao i kuhinja, gde se stariji penju na stolicu da dohvate nešto sa visoke police. U kućama na selu tu su i dvorište, neravne staze, poledica ispred ulaznih vrata i stepenište bez rukohvata.
Kako prilagoditi stan da starija osoba ne padne?
Prvi korak je ukloniti sve preko čega se može saplesti. Mali tepisi i staze se sklanjaju ili lepe za pod protivkliznom podlogom, kablovi se provlače uz zid, a prolazi se oslobađaju od stolica, korpi i saksija. U kupatilu se postavljaju rukohvati pored toaleta i u tušu, protivklizna podloga i stolica za tuširanje, a kada se zamenjuje tuš kabinom bez praga ako je to moguće. Svetlo mora biti dovoljno jako, sa prekidačem pored vrata i kreveta, a noću pomažu male lampe sa senzorom pokreta na putu od kreveta do toaleta. Stvari koje se svakodnevno koriste treba premestiti na visinu između struka i ramena, da ne bi bilo penjanja i saginjanja.
Kakva obuća i odeća smanjuju rizik od pada?
Papuče bez pete, izgažene i klizave, jedan su od najčešćih uzroka pada u kući. Bolje su zatvorene papuče ili patike sa gumenim đonom, čvrstom petom i čičak trakom, koje se lako obuvaju i drže stopalo. Hodanje u čarapama po pločicama ili parketu je veoma rizično. Odeća ne treba da bude preduga, a ogrtač i pidžama ne smeju da vuku po podu. Napolju, zimi, pomažu cipele sa dubljim šarama na đonu i nastavci protiv klizanja.
Da li vežbe mogu da spreče padove?
Mogu, i to je jedna od najdelotvornijih mera. Vežbe za ravnotežu i snagu nogu, poput ustajanja sa stolice bez pomoći ruku, stajanja na jednoj nozi uz oslonac, hodanja peta pred prste i podizanja na prste, jačaju mišiće i vraćaju sigurnost u kretanju. Redovne šetnje su takođe korisne, ako je teren ravan i bezbedan. Vežbe treba prilagoditi stanju osobe, a najbolje je da ih na početku pokaže i nadzire fizioterapeut, koji proceni šta je bezbedno i koliko opterećenje je primereno.
Šta je strah od pada i zašto je opasan?
Mnoge starije osobe posle prvog pada počnu da se plaše kretanja. Manje izlaze, izbegavaju stepenice, sede po ceo dan u fotelji. Ovaj strah od pada paradoksalno povećava rizik od novog pada, jer mišići brže slabe, ravnoteža se gubi, a osoba postaje usamljena i potištena. Zato je posle pada važno ne samo izlečiti povredu, već i postepeno vratiti samopouzdanje, uz podršku porodice, vežbe i pomagala kao što su štap ili hodalica.
Kako ustati posle pada i kada zvati hitnu pomoć?
Ako starija osoba padne, ne treba je odmah naglo podizati. Prvo se proveri da li je svesna, da li oseća jak bol, posebno u kuku, ramenu ili glavi, i da li može da pomera ruke i noge. Ako nema ozbiljne povrede, osoba se polako okrene na stranu, zatim dođe u položaj na kolenima, pridrži se za čvrstu stolicu i postepeno ustane. Hitnu pomoć na broj 194 treba pozvati kod jakog bola u kuku ili nemogućnosti da se stane na nogu, kod udarca u glavu, gubitka svesti, zbunjenosti posle pada, kao i kod osoba koje piju lekove za razređivanje krvi, jer krvarenje u glavi može da se pokaže tek nekoliko sati kasnije.
Šta uraditi kada pad ostane neprimećen?
Starije osobe koje žive same ponekad posle pada satima leže na podu bez mogućnosti da pozovu pomoć. Dugo ležanje dovodi do pothlađivanja, dehidratacije i oštećenja mišića. Zato su korisni dugmići za hitni poziv koji se nose oko vrata ili na ruci, mobilni telefon koji je uvek pri ruci, kao i dogovor sa komšijom ili rođakom da se javljaju u isto vreme svakog dana. Kada su padovi česti, a osoba je i dalje sama veći deo dana i noći, to je jasan signal da porodica treba da razmisli o većem nivou nadzora i pomoći.
Ovaj tekst je informativnog karaktera i ne zamenjuje savet lekara, jer se uzroci padova i mere zaštite uvek procenjuju prema stanju konkretne osobe.
Česta pitanja
Da li hodalica ili štap mogu da povećaju rizik od pada?
Mogu, ako nisu dobro podešeni ili se koriste na pogrešan način. Štap mora biti odgovarajuće visine, tako da je ruka blago savijena u laktu kada se osoba osloni, a gumeni nastavak na dnu se menja čim se istroši. Hodalica se bira prema snazi i stanju osobe, a fizioterapeut pokazuje kako se pravilno hoda sa njom. Pomagalo koje stoji u uglu i ne koristi se ne pomaže, pa je važno da osoba stekne naviku i poverenje.
Kako znati da li je starija osoba posle pada slomila kuk?
Najčešći znaci su jak bol u preponi ili kuku, nemogućnost da se stane na nogu i skraćena noga koja je okrenuta ka spolja. Kod nekih osoba bol je blaži, pa se prelom otkrije tek kada se nekoliko dana ne mogu da hodaju. Svaki bol u kuku posle pada kod starije osobe traži pregled lekara i snimanje, jer nepomeren prelom ponekad izgleda kao obična povreda.
Da li vitamin D i kalcijum smanjuju rizik od preloma?
Kod starijih osoba sa niskim nivoom vitamina D lekar često preporučuje suplementaciju, jer ovaj vitamin utiče na zdravlje kostiju i snagu mišića. Kalcijum se unosi kroz ishranu ili preparate, prema proceni lekara. Pre uzimanja bilo kakvih preparata dobro je uraditi analizu krvi i proveriti gustinu kostiju, jer je osteoporoza čest razlog da i lak pad završi prelomom.
Koliko često treba proveravati vid kod starije osobe?
Preporuka je da se vid proverava jednom godišnje, a ranije ako osoba primeti zamagljenje, teže prepoznaje stepenike ili ima problem sa vidom pri slabom svetlu. Katarakta se razvija postepeno i mnogi ne primete koliko loše vide dok ne dođe do pada. Multifokalne naočare mogu da otežaju procenu ivice stepenika, pa je za hodanje po stepeništu ponekad bolje imati jednostavnije naočare.
Šta da radim ako roditelj odbija da priča o padovima?
Mnogi stariji ljudi kriju padove jer se boje da će izgubiti samostalnost ili da će ih porodica smestiti negde. Umesto prekora, bolje je razgovarati mirno i naglasiti da je cilj da ostane siguran i što duže samostalan. Pomaže kada se zajedno obiđe stan i dogovore konkretne izmene, kao što su rukohvati ili bolje svetlo, jer tako osoba oseća da učestvuje u odlukama, a ne da joj se nešto nameće.