Kada starija osoba ostane vezana za krevet, posle moždanog udara, preloma kuka, teške bolesti ili zbog opšte slabosti, cela porodica se suočava sa novom i zahtevnom situacijom. Nega nepokretnih osoba nije samo pitanje hranjenja i higijene, već svakodnevna briga o koži, disanju, cirkulaciji, raspoloženju i dostojanstvu. Jedan od najvećih rizika su rane od ležanja, poznate kao dekubitus, koje mogu da nastanu za svega nekoliko sati i da se leče mesecima. Mnogi članovi porodice ne znaju odakle da počnu, kako da okreću bolesnika, šta da rade sa kožom ili kada je vreme da potraže stručnu pomoć. U nastavku objašnjavamo najvažnije korake u nezi nepokretne starije osobe i kako da sprečite najčešće komplikacije.
Šta je dekubitus i zašto nastaje
Dekubitus je oštećenje kože i tkiva ispod nje koje nastaje zbog dugotrajnog pritiska na isto mesto. Kada osoba dugo leži ili sedi u istom položaju, težina tela pritiska kožu uz kost, krvni sudovi se sabijaju i tkivo ne dobija dovoljno kiseonika. Posle nekoliko sati ćelije počinju da odumiru, a nastaje crvenilo koje se kasnije može pretvoriti u otvorenu ranu. Rizik povećavaju trenje i klizanje po krevetu, vlaga od znoja ili inkontinencije, loša ishrana i slaba cirkulacija. Kod starijih osoba koža je tanka i manje elastična, pa se rane od ležanja javljaju mnogo brže nego kod mlađih.
Gde se najčešće javljaju rane od ležanja
Dekubitus se javlja na mestima gde je kost blizu kože i gde je pritisak najveći. Kod osoba koje leže na leđima to su krsta i trtična kost, pete, lopatice, laktovi i potiljak. Kada osoba leži na boku, ugroženi su kukovi, kolena, gležnjevi i ramena. Kod osoba koje veći deo dana provode u kolicima ili fotelji, rane se najčešće javljaju na sedalnom delu i na krstima. Ova mesta treba pregledati svakog dana, najbolje pri presvlačenju i kupanju, uz dobro osvetljenje.
Kako prepoznati prve znake dekubitusa
Prvi znak je crvenilo kože koje ne bledi kada se na njega blago pritisne prstom, što se naziva prvi stepen dekubitusa. Koža na tom mestu može biti toplija ili hladnija od okoline, tvrđa ili mekša, a osoba se može žaliti na bol ili peckanje. Kod osoba tamnije puti crvenilo se teže uočava, pa se promena prepoznaje po boji koja deluje ljubičasto ili plavičasto. U kasnijim stadijumima pojavljuju se plikovi, oguljena koža, a zatim i otvorena rana koja ide u dublja tkiva. Svaku promenu treba ozbiljno shvatiti i odmah smanjiti pritisak na to mesto, a kod otvorene rane obavezno se javiti lekaru ili medicinskoj sestri.
Okretanje nepokretnog bolesnika, najvažnija mera prevencije
Najefikasniji način da se spreči dekubitus je redovno menjanje položaja. Nepokretnu osobu u krevetu treba okretati najčešće na svaka dva sata, danju i noću, a kod osoba sa velikim rizikom i češće. Položaji se smenjuju, na leđa, na levi i na desni bok, pri čemu je dobro osobu na boku postaviti blago nagnutu, oko 30 stepeni, uz jastuk iza leđa, kako pritisak ne bi bio direktno na kuku. Pri okretanju bolesnika ne treba vući po čaršavu, već ga podići uz pomoć druge osobe ili čaršava za pomeranje, kako bi se izbeglo trenje. Osobe koje sede u kolicima treba podsticati da menjaju težinu tela ili ih podići na svakih petnaest do trideset minuta.
Antidekubitni dušek i pomagala za negu
Antidekubitni dušek ravnomerno raspoređuje težinu tela i smanjuje pritisak na kritična mesta. Najčešće se koriste dušeci sa vazdušnim komorama koje se naizmenično pune i prazne, kao i dušeci od posebne memorijske pene. Pored dušeka, korisni su jastuci između kolena i ispod potkolenica, kako bi pete bile podignute i ne bi dodirivale krevet. Postoje i posebni jastuci za sedenje u kolicima, zaštitnici za pete i laktove. Ova pomagala ne zamenjuju okretanje, ali ga dopunjuju i značajno smanjuju rizik od rana od ležanja.
Nega kože kod nepokretnih osoba
Koža nepokretne osobe mora biti čista, suva i negovana. Posle svakog mokrenja ili stolice koža se pere blagim sredstvom i mlakom vodom, nežno se tapka peškirom, bez trljanja, i štiti zaštitnom kremom. Kod inkontinencije pelene i ulošci se menjaju redovno, jer vlaga razmekšava kožu i čini je osetljivijom na pritisak. Posteljina treba da bude zategnuta, bez nabora, mrvica i šavova koji žuljaju. Ne preporučuje se masiranje crvenih mesta, jer se time dodatno oštećuje tkivo, a treba izbegavati i puderisanje velikih površina i kreme sa jakim mirisima koje mogu da iritiraju kožu.
Ishrana i unos tečnosti kod nepokretnih starijih osoba
Pravilna ishrana nepokretnih osoba direktno utiče na zdravlje kože i zarastanje rana. Organizmu su potrebni belančevine, vitamini i minerali, pa je dobro da obroci sadrže meso, ribu, jaja, mlečne proizvode, mahunarke i dovoljno povrća i voća. Mnogi stariji ljudi imaju slab apetit, pa se hrana servira u manjim, češćim obrocima, a po potrebi i uz dodatke ishrani koje preporuči lekar. Jednako je važan unos tečnosti, jer dehidrirana koža lakše puca, a starije osobe često ne osećaju žeđ. Tokom hranjenja osoba treba da bude u sedećem ili polusedećem položaju, kako bi se sprečilo zagrcavanje i ulazak hrane u disajne puteve.
Sprečavanje drugih komplikacija dugog ležanja
Pored dekubitusa, dugo ležanje nosi i druge rizike. Kod nepokretnih osoba lakše nastaje upala pluća, jer se sekret zadržava u plućima, pa pomažu podizanje uzglavlja, promena položaja, vežbe disanja i blago lupkanje po leđima. Smanjeno kretanje povećava rizik od tromboze, stvaranja krvnih ugrušaka u venama nogu, pa se radi pokretanje stopala i nogu, a lekar po potrebi propisuje terapiju. Bez kretanja zglobovi se ukrućuju, a mišići slabe, pa su korisne pasivne vežbe, pomeranje ruku i nogu kroz ceo obim pokreta. Česti su i zatvor, infekcije mokraćnih puteva i gubitak koštane mase, zbog čega je redovna kontrola lekara neophodna.
Fizioterapija i očuvanje pokretljivosti
Kod mnogih osoba, naročito posle moždanog udara i preloma, deo pokretljivosti može da se vrati uz strpljivu i redovnu fizioterapiju. Fizioterapeut izrađuje plan vežbi prilagođen stanju, od pasivnih pokreta u krevetu, preko sedenja na ivici kreveta, do stajanja i hodanja uz pomagala. Čak i kada potpuni oporavak nije moguć, vežbe smanjuju bol, sprečavaju ukočenost i olakšavaju svakodnevnu negu. Važno je da se sa vežbama počne što ranije, u dogovoru sa lekarom, jer svaki dan nepokretnosti dodatno slabi mišiće. Pomagala poput hodalice, štapa, bolničkog kreveta i dizalice za prenos olakšavaju posao i bolesniku i onima koji brinu o njemu.
Psihološka podrška i dostojanstvo nepokretne osobe
Nepokretnost često donosi osećaj bespomoćnosti, stida, tuge i usamljenosti. Zato je emocionalna podrška jednako važna kao i fizička nega. Razgovor, čitanje, muzika, posete porodice i prijatelja i uključivanje u odluke o sopstvenoj nezi pomažu da osoba sačuva osećaj vrednosti. Pri kupanju i presvlačenju treba poštovati privatnost i objašnjavati šta se radi. Promene raspoloženja, povlačenje, odbijanje hrane i gubitak interesovanja mogu biti znak depresije, o kojoj treba razgovarati sa lekarom.
Kada porodica više ne može sama da pruži negu
Nega nepokretnog roditelja kod kuće traži stalnu prisutnost, fizičku snagu, znanje i mnogo strpljenja. Okretanje na svaka dva sata, noćna buđenja, briga o koži, terapiji i ishrani vremenom iscrpljuju i najposvećenije članove porodice. Znakovi da je potrebna dodatna pomoć su pojava rana koje ne zarastaju, česte infekcije, padovi, nemogućnost bezbednog podizanja bolesnika i iscrpljenost onoga ko brine. U takvim situacijama rešenje može biti angažovanje medicinske sestre ili negovatelja, kućne nege ili smeštaj u dom za stare sa medicinskom negom, gde je stručno osoblje prisutno 24 sata. Takva odluka nije odustajanje, već način da starija osoba dobije negu koja joj je zaista potrebna, a porodica ostane uz nju sa više snage i mirnoće.
Česta pitanja
Koliko brzo može da nastane dekubitus?
Kod starijih i slabih osoba prve promene na koži mogu da se pojave već posle dva do tri sata neprekidnog pritiska na isto mesto. Rizik je najveći kod osoba koje su dehidrirane, pothranjene, inkontinentne ili imaju šećernu bolest i loš krvotok. Zato je važno da se okretanje i pregled kože sprovode od prvog dana nepokretnosti, a ne tek kada se primeti crvenilo. Rano prepoznavanje i smanjenje pritiska često sprečavaju da crvenilo pređe u otvorenu ranu.
Da li se dekubitus može izlečiti?
Početni dekubitus, kada je koža samo crvena ili blago oštećena, uz uklanjanje pritiska i pravilnu negu obično se povlači za nekoliko dana do par nedelja. Dublje rane zahtevaju stručno lečenje, redovna previjanja, posebne obloge i ponekad hirurško čišćenje, a zarastanje može da traje mesecima. Ishrana bogata belančevinama i dovoljan unos tečnosti značajno pomažu oporavku. Svaku otvorenu ranu treba da pregleda lekar ili medicinska sestra, kako bi se sprečila infekcija.
Kakav dušek je najbolji za nepokretnu osobu?
Za osobe koje su dugo nepokretne najčešće se preporučuju antidekubitni dušeci sa vazdušnim komorama, koji naizmenično menjaju pritisak na različitim delovima tela. Za manji rizik mogu biti dovoljni kvalitetni dušeci od memorijske pene. Izbor dušeka treba uskladiti sa stanjem bolesnika i savetom lekara ili medicinske sestre. Dušek ne zamenjuje redovno okretanje, već ga dopunjuje.
Kako pravilno hraniti nepokretnu osobu u krevetu?
Pre obroka uzglavlje se podiže tako da osoba bude u sedećem ili polusedećem položaju, a posle jela ostaje u tom položaju još najmanje pola sata. Hrana se daje u manjim zalogajima, polako, uz dovoljno vremena za gutanje. Kod teškoća sa gutanjem hrana se priprema kašasta, a tečnosti se po potrebi zgušnjavaju, prema savetu lekara. Zagrcavanje, kašalj tokom jela i promuklost posle obroka znak su da gutanje treba proveriti.
Da li nepokretna osoba može da sedi u kolicima ceo dan?
Sedenje u kolicima je korisno, jer poboljšava disanje, varenje i raspoloženje, ali ne treba da traje satima bez promene položaja. Pritisak na sedalni deo i krsta pri sedenju je veliki, pa se dekubitus može brzo razviti. Preporučuje se poseban jastuk za kolica i pomeranje težine tela ili podizanje na svakih petnaest do trideset minuta. Vreme sedenja se postepeno produžava, uz redovan pregled kože.