Odluka o smeštaju roditelja u dom za stare retko je laka, a dan preseljenja je često jedan od najemotivnijih trenutaka za celu porodicu. Starija osoba ostavlja kuću u kojoj je provela decenije, svoje stvari, navike i komšiluk, dok članovi porodice osećaju brigu, tugu i nekada krivicu. Ipak, adaptacija na dom za stare uz pravu pripremu i podršku može proteći mnogo lakše nego što se očekuje. Mnogi korisnici posle nekoliko nedelja stiču nova prijateljstva, bolje spavaju, redovnije jedu i osećaju se sigurnije nego kada su živeli sami. U nastavku objašnjavamo kako izgledaju prvi dani u domu, šta treba poneti i kako porodica može da pomogne da se roditelj što pre oseća kao kod kuće.
Zašto je adaptacija na dom za stare izazov
Za stariju osobu preseljenje znači veliku promenu u trenutku kada su promene najteže. Novo okruženje, nepoznata lica, drugačiji raspored obroka i spavanja i zajednički život sa drugim ljudima mogu da izazovu strah, zbunjenost i otpor. Mnogi stariji ljudi dom doživljavaju kao gubitak samostalnosti ili kao znak da ih porodica više ne želi, iako to nije istina. Kod osoba sa oštećenjem pamćenja promena sredine može privremeno da pojača zaboravnost i nemir. Zato je važno razumeti da su teški prvi dani prirodni i da ne znače da je odluka bila pogrešna.
Kako pripremiti roditelja za preseljenje u dom
Priprema počinje mnogo pre dana selidbe. Najbolje je da starija osoba bude uključena u odluku koliko god je to moguće, da zajedno sa porodicom obiđe dom, upozna osoblje i vidi sobu u kojoj će živeti. Iskren i miran razgovor o razlozima, bezbednosti, zdravlju i nezi, deluje bolje od izbegavanja teme ili iznenadnog preseljenja. Treba slušati njene strahove i ne umanjivati ih, već zajedno tražiti rešenja. Ako je moguće, korisno je da starija osoba pre konačnog smeštaja provede nekoliko sati ili dan u domu, kako bi upoznala okruženje.
Šta poneti u dom za stare
Pre preseljenja dobro je napraviti spisak stvari za dom za stare. Potrebna je odeća za sedam do deset dana, udobna i laka za oblačenje, pidžame, donji veš, džemperi i jakna za šetnju, uz obavezne papuče i obuća koja ne klizi. Ne treba zaboraviti lične stvari za higijenu, četku, češalj, brijač i omiljenu kremu. Pomagala poput naočara, slušnog aparata, zubne proteze, štapa ili hodalice obavezno se nose, najbolje uz rezervne baterije i kutiju za protezu. Odeću je korisno označiti imenom, jer se pere zajedno sa odećom drugih korisnika.
Dokumentacija i lekovi za prijem u dom
Za prijem je potrebno poneti ličnu kartu, zdravstvenu knjižicu i sva važnija medicinska dokumenta, otpusne liste iz bolnice, nalaze specijalista i spisak dijagnoza. Posebno je važan tačan spisak terapije, sa nazivima lekova, dozama i vremenom uzimanja, kao i podaci o alergijama. Lekovi se donose u originalnim pakovanjima, kako bi medicinsko osoblje moglo da proveri terapiju. Dobro je ostaviti i kontakte izabranog lekara i članova porodice koje osoblje može da pozove u hitnim situacijama. Što su informacije potpunije, to je nega od prvog dana sigurnija.
Lične stvari koje pomažu da se oseća kao kod kuće
Poznati predmeti imaju veliku moć da smire i ulepšaju novi prostor. Porodične fotografije, omiljeni prekrivač, jastuk, sat, radio, knjige, ručni radovi ili mala biljka čine da soba ne deluje strano. Neki domovi dozvoljavaju i omiljenu fotelju ili manji komad nameštaja, što je dobro unapred proveriti. Kod osoba sa demencijom poznati predmeti pomažu u orijentaciji i smanjuju nemir. Skupocene stvari, veće sume novca i nakit bolje je ne ostavljati, ili ih predati na čuvanje prema pravilima doma.
Kako izgledaju prvi dani u domu za stare
Prvih nekoliko dana starija osoba upoznaje sobu, raspored dana, osoblje i druge korisnike. Normalno je da bude tiša, umornija, da slabije spava ili jede, da postavlja ista pitanja i da želi da ide kući. Neki su tužni i plačljivi, a neki ljuti na porodicu, što je često način da izraze strah. Stručno osoblje u tom periodu posebno prati raspoloženje, ishranu, san i zdravstveno stanje novog korisnika. Period adaptacije najčešće traje od nekoliko nedelja do dva do tri meseca, u zavisnosti od ličnosti, zdravlja i podrške porodice.
Koliko često posećivati roditelja u domu
Mnoge porodice se pitaju da li je bolje dolaziti svaki dan ili ostaviti roditelju vremena da se navikne. Najbolje je dogovoriti se sa osobljem, jer ono najbolje vidi kako korisnik reaguje. Uglavnom pomažu redovne, kraće posete u predvidivim terminima, koje roditelju daju sigurnost da porodica nije nestala. Pri posetama je dobro raditi nešto zajedno, prošetati, popiti kafu, pogledati fotografije ili uključiti roditelja u aktivnosti doma. Telefonski i video pozivi između poseta dodatno pomažu, naročito kada porodica živi daleko.
Kako porodica može da pomogne tokom adaptacije
Porodica treba da pokaže da je dom novo mesto za život, a ne kazna. Treba izbegavati obećanja poput kratkog boravka ako to nije istina, jer ona kasnije stvaraju razočaranje i nepoverenje. Korisno je podsticati roditelja da učestvuje u radionicama, druženjima, šetnjama i fizioterapiji, jer aktivnost ubrzava navikavanje. Dobro je upoznati osoblje po imenu i preneti mu važne informacije o navikama, omiljenoj hrani, hobijima i onome što roditelja smiruje. Što osoblje bolje poznaje osobu, to lakše može da joj pomogne.
Osećaj krivice kod članova porodice
Gotovo svaka porodica posle smeštaja roditelja u dom oseća krivicu, kao da je izneverila nekoga ko je brinuo o njoj ceo život. Važno je podsetiti se da je odluka doneta zbog bezbednosti, zdravlja i kvalitetnije nege, koju kod kuće više nije bilo moguće pružiti. Kada svakodnevnu negu preuzme stručno osoblje, porodica može da provodi kvalitetnije vreme sa roditeljem, bez iscrpljenosti i stalnog stresa. Razgovor sa drugim članovima porodice, prijateljima ili stručnjakom pomaže da se ova osećanja lakše prihvate. Briga o sebi nije sebičnost, već uslov da biste mogli da budete podrška roditelju.
Adaptacija osoba sa demencijom
Kod osoba sa demencijom adaptacija zahteva posebnu pažnju i strpljenje. Promene sredine mogu privremeno da pojačaju zbunjenost, nemir, lutanje i poremećaj sna. Zato je važno što pre uspostaviti stalnu dnevnu rutinu i da o korisniku brine što manji broj osoba iz osoblja, kako bi lica postala poznata. Pri posetama treba izbegavati duga objašnjenja i rasprave, a razgovarati mirno, kratkim rečenicama, uz dodir i osmeh. Poznati predmeti, muzika iz mladosti i fotografije pomažu da se osoba oseća sigurnije u novom prostoru.
Kada treba razgovarati sa osobljem ili lekarom
Većina teškoća u adaptaciji vremenom prolazi, ali neki znaci traže dodatnu pažnju. Ako se roditelj posle nekoliko nedelja i dalje povlači, odbija hranu, gubi na težini, ne spava ili stalno plače, potrebno je razgovarati sa osobljem i lekarom. Takve promene mogu biti znak depresije, bola, nuspojave lekova ili drugog zdravstvenog problema. Dobar dom za stare redovno obaveštava porodicu o stanju korisnika i otvoren je za razgovor i predloge. Zajednička saradnja porodice i osoblja je najbolji put da se roditelj oseća sigurno, poštovano i zadovoljno u novom domu.
Česta pitanja
Koliko traje adaptacija na dom za stare?
Adaptacija je kod svake osobe drugačija, ali najčešće traje od nekoliko nedelja do dva do tri meseca. Na njeno trajanje utiču ličnost, zdravstveno stanje, prethodni način života i podrška porodice. Osobe koje su bile uključene u odluku i koje se aktivno uključe u život doma obično se brže naviknu. Kod osoba sa demencijom period prilagođavanja može trajati duže i zahteva više strpljenja.
Šta raditi ako roditelj stalno traži da ide kući?
Želja za povratkom kući je česta u prvim nedeljama i najčešće je izraz straha i nesigurnosti, a ne stvarne nemogućnosti prilagođavanja. Umesto rasprave, bolje je priznati njegova osećanja, podsetiti ga na razloge odluke i usmeriti razgovor na nešto prijatno. Pomaže i zajedničko učešće u aktivnostima doma i dogovor sa osobljem o načinu na koji svi reaguju u takvim trenucima. Ako želja ne slabi posle dužeg vremena, treba razgovarati sa osobljem o dodatnoj podršci.
Da li roditelj može da ponese svoj nameštaj u dom?
Pravila se razlikuju od doma do doma, pa je to najbolje proveriti pre preseljenja. Mnogi domovi dozvoljavaju manje komade, poput omiljene fotelje, noćnog stočića ili police, ako ne ometaju bezbednost i negu. Krevet je obično bolnički ili posebno prilagođen, zbog lakše nege i bezbednosti. Čak i nekoliko poznatih predmeta može značajno da promeni utisak o sobi.
Da li je bolje ne posećivati roditelja prvih dana?
Ne postoji jedno pravilo za sve, jer neki korisnici se brže smire kada porodica dolazi redovno, a neki kada imaju nekoliko dana da se sami naviknu. Najbolje je dogovoriti se sa osobljem, koje prati reakcije korisnika. Uglavnom se preporučuju kraće, mirne i redovne posete, bez naglih odlazaka i dugih oproštaja. Važno je da roditelj zna kada može da očekuje sledeću posetu.
Kako znati da se roditelj uspešno prilagodio?
Dobri znaci su kada roditelj ponovo normalno jede i spava, kada spominje druge korisnike ili osoblje po imenu i učestvuje u aktivnostima. Posete postaju mirnije, a razgovori se sve manje vrte oko povratka kući. Mnogi korisnici počinju i sami da predlažu šetnje, druženja ili radionice. Ako primetite ove promene, to znači da je dom postao mesto na kome se oseća sigurno.